Page images
PDF
EPUB

essent, praetermissis illis quae authentica ratione carerent vel parum sincera viderentur, atque ea lingua, qua con-cripta ab ip-a origine essent, in vulgum emittere. Quae ea de causa fecimus, cum interpretationes, etsi magna cum diligentia digestae, rerum gestarum scriptoribus pertenui comodo sint, qui ex instrumentis in aliam linguam tran-latis neque tutiorem viam tenere neque rem in disputationem adductam recte absolvere queunt, quorum nihil accidit, cum aeta publica patrio suo sermone confecta cognoverint atque perspexerint.

Docum. (CCXXV. sumus edituri, quorum CCLXXVI. ex codicibus manu exaratis. SLIX. ex libris impressis, quae inferius indicabimus, excerpta sunt. Et eo modo edemus, ut omnia duobus voluminibus contineantur, quorun alterum documenta (XCIII. usque ad reipublicae Venetiarum finem, alterum recentiora CXXXII, comprehendat. Quae. nonnullis tantum exceptis, ecclesiae orthodoxae dioeceseos dalmato-istriensis historiam, quatenus publica est, illustrant; et ea maximi momenti sunt, cum eo tempore de firmitate eiusdem ecclesiae ac de eius defensione in eos, qui eam de medio tollere contendebant, ageretur.

Cum autem Istria quoque provincia ad hanc dioecesin pertineat, documentis, quae supra commemoravimus, et ea eiusdem aetatis, quae ad ecclesiam orthodoxam Istriensem attinent, adiecimus. At omisimus quae Ragusinorum et Catharensium omnino erant; nam, quamquam eae regiones hodiernae Dalmatiae provinciae partes factae, episcopatui dalmato-istriensi obnoxiae non sunt, per se dioecesin unam efticiant, et res gestae apud eas longe aliter ac in dalmato-istriensi episcopatu se habuerint.

Jam vero documenta ea ratione sumus publicaturi, qua in manuscriptis, quae nobis parata erant, inveniebantur; sin in multis codicibus eadem documenta erant, optimam lectionem semper praetulimus, nullisque emendationibus usi sumus, praeter quas orthographica et grammatica artes nobis suadebant.

изоставили смо све оне списе, чија нам се аутентичност учинила сумњива, или које сви за аутентичне не сматрају. И те смо списе там пали на оном истом језику, на којем су од дотичних написани били; а то смо с тога учинили, што пријеводи, ма како да су добри, не могу да послуже историку онако, као оригинали, нити он на основу дотичног преведенога списа може да стаком поузданошћу говори и своје изводе чини, као што то може, кад је прочитао и проучно односни спис у оригиналу.

Свега ми штампамо 325 списа, од којих су 276 штампани са односних рукописа, а 49 је пренштампано из дотичних штампаних књига, које ћемо ниже споменути. Све ћемо те списе издати у двије свеске. У овој првој свесци наштампали смо 193 списа, до пада млетачке републике, а у другој ће бити наштампана остала 132 списа. Сви се ови списи тичу, са малим изузетком, спољашњега живота православне цркве у данашњем далматинско-истријском владичанству. А ови су списи и најважнији, погледом на то, што се у овом периоду црква имала да бори за свој опстанак, да се само брани од дотичних, који су хтјели да је не буде.

Додали смо тим списима и оне, који се тичу православне цркве овога периода у Истрији, с тога, што и та провинција спада у ово владичанство. Изоставили смо списс, који се посебно тичу Дубровника и Боке Которске, премда и та два политичка округа улазе у данашњу Далмацију. Ово смо учинили с тога, што ти окрузи данас не спадају у далматинско-истријско владичанство, него састављају засебно владичанство, а и с тога, што се историја православне цркве у тим земљама развијала друкчије, него ли у земљама овога владичанства.

II

Списе смо штампали у свему онако, како се они налазе у рукописима, које смо имали пред собом. За које смо списе имали неколико рукописних копија, бирали смо најбољи рукопис, истога смо рукописа и штампали дотични спис. Анијесмо допустили себи никаквих поправака у рукописима, осим само неких ортографичких, и у појединим мјестима граматичких.

De singulorum documentorum gravitate nullam disputationem fecimus, cum hoc sit officium illius qui res gestas ecclesiae orthodoxae in Dalmatia et Istria describet; attamen aliis litteris voces nonnullas documentorum distinximus, cum res inibi expressae nobis maioris cuiusdam ponderis viderentur.

Forsan vero monendi erimus, quod in titulis vocabulum Orthodoxum nuncupavimus, cum in documentis vox Graecus semper reperiatur; qua vero de causa hanc rationem secuti simus, ex adnotatione 2. paginae 106 erit perspicuum.

Nuper admonuimus, documenta CCLXXVI. ex codicibus manu exaratis proficisci; tabularia vero, e quibus deprompta, sunt haec:

1) Archivum episcopatus Jadrensis. Duobus partibus, vetere et recenti, constat, quorum altera incipit mense Junio anni MDCCCX, quo tempore Benedictus Kraljević episcopali dignitate est indutus; altera acta publica ante hanc aetatem complectitur. Sunt omnino DXLVI. numero, sed magna ex parte plurimi praetii, quorum antiquiora initium ducunt a prima aetate, qua respublica Venetorum Dalmatia marittima potita est. Multa magnae auctoritatis, autographa autem tantum CLXXVI, reliqua apographa optima, omnia fere tabellionum vel magistratuum nominibus, qui publico suo officio exempla fecerunt, confirmata. Tabularium hoc episcopale anno MDCCCXCVI. est ordinatum; cum vero documenta pauca sint, temporum ratione non sunt distributa, sed eo modo quo vicissim secuntur.

2) Archivum consistor. Jadrense, quod anno MDCCCVI initium habet.

3) Archivum patriarchale Carloviciense.

4) Archivum comunitatis ecclesiae Jadertinae. Veterum documentorum est in eo modicus numerus, maior pars apographorum publice confirmatorum. Insunt et nonnulla autographa et codex quidam Normali inscriptus et N.o 202 signatus. Chartae haec non sunt ordinatae.

У никакву се оцјен у списа ми нијесмо упушталії. То је посао будућег историка православне цркве у Далмацији и Истрији, или у данашњем далматинскопстријском владичанству. Само у неколиким спиешма Іштампали смо курсивом поједина мјеста, која су нам се учинила важнија у дотичном спису.

Можда ће се опазити, што смо у насловима списа употребљавали ријеч: православни, док у самому спису те ријечи нема, него ријеч: грчки. Закто смо тако поступали, разјашњено је у 2. би.љещи на 106. страни.

Казали смо, да смо 276 списа штампа.ТII са односних рукописа. Те смо рукописе узели из ових арХива:

1. Архива задарске епискоције. Ова је архива данас подјељена на стару и нову архиву. Списи нове архиве почињу са мјесецом јуном 1810. године, послије ништалације на владичанску катедру Венедикта Краљевића. У стару архиву спадају списи до тога доба. Нема их много; свега 546, али већином су драгоцјени. Почињу већ од првих година, кад је млетачка република освојила приморску Далмацију. Оригиналних еинса има само 176, а остало су прилично добри пријеписи, мал не сви опјеровљени од надлежних јавних биљежника, или од дотичних службених лица, која су те пријешсе приређивала. Уређена је ова стара архива 1896. године. Пошто није релативно велик број списа те архиве, то они и нијесу нумерирани посебно по годинама, него редом по добу, како један за другим долази.

2. Архива задарске консисторије, која почиње са 1806. гoдином.

3. Архива патријарашка у Карловцима.

4. Архива задарске црквене општине има приличан број старих списа, већином овјеровљених пријеписі. Има неколико и оригинала, и једна увезана књига нормала под бр. 202. Архива ова није уређена.

1

[ocr errors]

3

1 Списи из ове архиве наведени су писменима: А. З. Е.
? Наведено са: Конс.
• Наведено са: К. І. А.
• Наведено са: З. ц. А.

5) Archivum comunitatis ecclesiae Sibenicensis. Vetera monumenta habet multa, et quae satis auctoritate valent, nonnulla autographa membranacea, inter quae codices veteres tres manuscriptos, magni praetii, membrana coopertos numerisque 91, 93 et 95 signatos, qui omnes fere gravissimas constitutiones continent. Inest et libellus, typis exaratus, cui desunt paginae quaedam, qui inscribitur: ,,Stampa de mercanti greci habitanti nella città di Sebenico" et nonnullas constitutiones similiter concludit. Chartae et membranae istae ordinatae non sunt.

6) Archivum comunitatis ecclesiae Scardonensis. Documenta parum vetera, inter quae liber manuscriptus cui titulus: „Normali ed altre carte vecchie“ quo acta magni momenti servantur.

7) Archivum monasterii Titiensis (Krka) fluminis, cui inest modica copia documentorum autographorum et authenticorum exemplarium.

8) Archivio di Stato in Venezia. Plurima monumenta in hoc tabulario asservantur, quae ecclesiae orthodoxae historiam Venetorum reipublicae temporibus illustrant, quorum nonnulla a nobis evulgantur, reliquis vero tabulariorum nostrorum chartas membranasque emendavimus.

9) Biblioteca Marciana a Venezia. Ut bibliothecae Marcianae praesides nos certiores fecerunt, vetera monumenta, ecclesiam orthodoxam spectantia, nonnulla tantum ibi sunt, at ea gravissimae auctoritatis.

Reliqua XLIX. documenta, quae in nostris collectaneis inveniuntur, ex his libris impressis deprompta sunt:

1) Χρυσοβουλλα και Γραμματα των οικουμενικων Πατριαρχων Ιωαννου Βελουδου. Βενετια, 1893.

2) Per il povero comun ed abitanti di Peroi. Continet ab anno MDXXVI. ad annum MDCCXCVI documenta, quae ad ecclesiae orthodoxae comunitatis Peroi in Istria tantum attinent. Deest in libello annus et nomen urbis, in qua editum est, at certe Venetiis et saeculo XVIII.

3) Secrets d' État de Venise – Vlad. Lamansky, S.-Pétersb. 1884. Post inscriptionem: Decrets du Conseil des Dix relative a l'Église et le Clergé national grec (pag.

« PreviousContinue »